(Citrus aurantium dulcis)
Voće koje je danas sastavni deo naših života postoji zahvaljujući ljudskom umeću. Pomorandža kakvu poznajemo ne postoji u divljini, a nastala je ukrštanjem mandarine i pomela. Njena postojbina je daleki istok, tačnije jug Kine, severoistok Indije i Mjanmar (Burma). U Evropu, na jug Španije, prvi su je doneli Mavri, da bi u 10. veku bili zasađeni prvi voćnjaci. U 17. veku kraljevske palate zapadne Evrope redovno je prožimao opojni miris ovog voća, dok bi siromašnima bila redak i skup delikates. A baš njima je bila najpotrebnija dok je skorbut harao po sirotinjskim četvrtima. Upravo zbog skorbuta, čestog među moreplovcima, u doba „osvajanja“ kontinenata, španski, portugalski i holandski moreplovci sadili bi usput stabla narandži, pa je tako započela njena globalna kultivacija. Brazil je danas najveći proizvođač ovog voća u svetu, posle Kine. Postojbina narandže zadržala se u nemačkom jeziku – Apfelsine bukvalno znači „jabuka iz Kine“. Osim brojnih blagodeti koje nam je ova voćka pružila, dala nam je i naziv za boju. Interesantno je da se narandžasta boja prvi put pojavila u engleskom jeziku, i to dva veka nakon što je ovo voće stiglo na trpezu.
Danas imamo brojne sorte pomorandži, preko 600, a u našim piljarama ih možemo naći od jeseni do proleća, taman u periodu kada ima malo voća, pa su nam njeni nutrijenti i više nego dragoceni. Postoji razlika između gorke pomorandže, Citrus aurantium koja se često koristi u prehrambenoj industriji, i slatke pomorandže Citrus sinensis, koju jedemo sirovu. Ulje od narandže koje je posebno korisno za kožu dobija se od vrste Citrus aurantium dulcis. Pomorandža obiluje flavonoidima, najviše naringinom karakterističnim za citruse, karotenoidima – beta karotenom, luteinom i beta kriptoksantinom, kao i volatilnim (lako isparivim) jedinjenjima koja joj daju karakterističnu aromu.
POMORANDŽA, IZVOR VITAMINA C
Pomorandža sadrži brojne vitamine i minerale, najviše od svih vitamin C. U sto grama narandže ima 53 miligrama ovog vitamina kog ljudi, za razliku od životinja, ne mogu sami da sintetišu već ga moraju unositi putem hrane. Preporučeni dnevni unos ovog vitamina kod dece, zavisno od uzrasta, je 25-45 mg, a kod odraslih 75-90 mg, pa je jasno kako je nekada samo jedna pomorandža bila dovoljna da se spreči skorbut. Vitamin C je neophodan za imunitet, zdravlje kože, krvnih sudova, kostiju i hrskavice, jer je bez njega nemoguća sinteza kolagena, L-karnitina, rad neurotransmitera, normalno metabolisanje proteina i apsorpcija nekih drugih vitamina i minerala. Ovaj vitamin je veoma važan antioksidant koji sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala i tako čuva ćelije od oksidativnog stresa, čime sprečava niz poremećaja, od kardiovaskularnih do najtežih – karcinoma.
Pomorandža svojim vlaknima i kiselinom pospešuje varenje, njen beta karoten i lutein štite zdravlje očiju, a ovo voće nam pomaže i da budemo lepši – podmlađuje kožu i jača kosu. Ona se može iskoristiti cela, i njena kora, koju često bacamo, prepuna je dragocenog ulja koje blagotvorno deluje na kožu, revitalizuje je, ublažava bore, deluje antiseptički, pospešuje mikrocirkulaciju i tako sprečava otoke a ima i jako antiinflamatorno dejstvo. Zato je narandža danas uz dobru naučnu potporu čest sastojak moderne antiage kozmetike.
MATIČNE ĆELIJE
Baš kao što je čovek svojim umećem ukrštanja biljaka uspeo da stvori pomorandžu, tako je danas nauka našla načina da izvuče ono najbolje iz nje. Matične ćelije su poznate po svojoj moći regeneracije i reparacije, konkretno kod biljaka one popravljaju oštećene ćelije a one odumrle zamenjuju novim. Na taj način biljka je u stanju da se potpuno obnovi. Kako su matične ćelije narandže suviše velike da bi mogle da prodru kroz našu kožu, prerađuju se i „razbijaju“ u laboratoriji, pa se izdvajaju i čuvaju molekuli koji su nam od posebne koristi. To su takozvani faktori rasta koji obiluju amino kiselinama, organskim kiselinama i šećerima, proteinima i peptidima. U ekstraktu matičnih ćelija narandže dominiraju neohesperidin i naringin, snažni antioksidani koji imaju dokazani antiage efekat.
Iako matične ćelije narandže ne mogu da se množe u našoj koži, one imaju veliku sposobnost zaštite postojećih ćelija. Danas znamo da se u procesu starenja smanjuje sposobnost proizvodnje i regeneracije kolagena, pa s godinama dobijamo bore, koža se opušta, ten postaje zagasit a lice sklono flekama, tamnim podočnjacima i upalama. Pomorandža nam, pomoću svojih matičnih ćelija, može pomoći da povratimo elastičnost kože tako što će poboljšati sintezu kolagena i kvalitet sveukupnog ekstracelularnog matriksa, smanjiti oštećenja koja nastaju usled oksidativnog stresa i na taj način redefinisati strukturu kože, povratiti joj čvrstinu, sjaj i mladalački ten, a pritom sprečiti i otkloniti upale.
