(Ginkgo biloba)
Kad bi trebalo ukratko da opišemo ginko, rekli bismo – živi fosil. Ovo drvo prelepe krošnje i potpuno jedinstvenog lista postojalo je još dok su planetom hodali dinosaurusi. U doba jure, dakle pre oko 200 miliona godina, biljke reda Ginkoales naseljavale su masovno kopno koje se tada, iz superkontinenta Pangea, uobličavalo u kontinente kakvi postoje danas. Nakon što je došlo do masovnog odumiranja vrsta, izumrle su i sve golosemenice ovog reda, a opstala je samo jedna jedina – Ginkgo biloba. Ginko je jedini predstavnik svog roda i familije Ginkgoceae. Ovo drvo u prirodi raste samo na jugoistoku Kine, dok se širom sveta može sresti na mestima koje je uredila ljudska ruka, i čest je stanovnik parkova. Iz Kine potiče i njegov naziv, od yinguo na mandarinskom, što znači „srebrni plod“. Kod nas se zato često zove i mandarinsko drvo. Ljudi sa zapada su se prvi put susreli s ginkom u Japanu krajem 17. veka, kada je pogrešno transkribovano ime biljke, čiji bi precizniji naziv bio ginkio, ali nakon što ga je i Karl Line uneo u svoju klasifikaciju naziv je ostao i opstao do danas. U našem jeziku, zbog jednačenja po zvučnosti izbačeno je drugo g, pa je pravilan naziv ginko a ne ginkgo. Line je naučnom nazivu dodao biloba, od latinskog bis – dva i loba – režanj, opisujući oblik njegovog lepezastog lista podeljenog po sredini na dva simetrična dela.
List ginka je danas simbol grada Tokija, a najčešće kada ga vidimo prva asocijacija su nam zdravlje i dugovečnost. Da je ginko čudo od drveta potvrđuju i šest stabala koja su preživela eksploziju atomske bombe u Hirošimi. Na istoku se od pamtiveka koristi u tradicionalnoj medicini, a moderna istraživanja ne prestaju da dolaze do novih otkrića i mogućnosti primene ove biljke u medicinske svrhe.
BILJKA DUGOVEČNOSTI
Nije ni čudo, biljka koja je preživela propast dinosaurusa, atomsku bombu, a redovno opstaje i na najzagađenijim mestima, definitivno je majstor preživljavanja. Šta je to što ona zna i što bismo mogli da naučimo od nje?
Ovaj živi fosil obiluje antioksidantima, flavonoidima i terpenoidima (ginkolidima i bilobalidima), koji uspešno neutralizuju i sprečavaju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali, i tako sprečavaju i najteža oboljenja, zbog čega je zaslužio titulu biljke dugovečnosti. Verovatno najpoznatije pozitivno dejstvo ginka je ono koje ima na kardiovaskularni i cerebralni sistem. Ova biljka pospešuje cirkulaciju i pozitivno deluje na krvne sudove, štiteći tako funkcije srca i mozga. A kada je mozak u pitanju, ginka bije i dobar glas da sprečava demenciju, Alchajmerovu bolest, i ostala oštećenja mozga koja sa sobom nosi starost. Kliničke studije koje su se bavile ovim svojstvima ginka su kontradiktorne, ali ne poriču njegovo moguće dejstvo. Ginko zaista povoljno utiče na kognitivne funkcije i dovodi do poboljšanja stanja kod pacijenata sa blagom i umerenom demencijom. Takođe, ginko se dobro pokazao u istraživanjima mogućih dopunskih terapija kod starijih osoba koje pate od depresije i anksioznosti. Njegovo pozitivno dejstvo pokazalo se i kod seksualne disfunkcije, vrtoglavice, migrena, glavobolja, tinitusa (zujanja u ušima), pa čak i kod makularne degeneracije i glaukoma. Svi ovi efekti dolaze zahvaljujući sposobnosti ginka da prokrvljuje, odnosno reguliše cirkulaciju, uključujući i najtananiju mikrocirkulaciju u tkivima oka i mozga.S obzirom da na krvotok ima slično dejstvo kao aspirin, važno je znati da ih ne treba koristiti istovremeno.
Još jedno vrlo značajno dejstvo ginka je antiinflamatorno. Kako smo danas svedoci pravih epidemija inflamatornih i autoimunih oboljenja, pomoć ginka je dragocena kod niza poremećaja, od artritisa do oboljenja digestivnog sistema.
GINKO I KOŽA
Protivupalni efekat je dobrodošao i kod poremećaja kože, a istraživanja su dokazala efikasnost ove biljke kod kontaktnog dermatitisa. Takođe, postoje indicije da ekstrakt ginka, zahvaljujući flavonoidima i terpenoidima, pozitivno deluje na prevenciju psorijaze. Delotvornost ove biljke na psorijazu, ekcem, akne, dermatitis i druga oboljenja kože dokazuje i činjenica da njen ekstrakt ima sposobnost inhibicije rasta patogena kao što su Cutibacterium acnes, Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes. Ginko se pokazao efikasnim i u istraživanju vitiliga, dokazavši svoju sposobnost da uspešno uspori progresiju depigmentacije.
Lekovita svojstva ginka na kožu dovela su do logičnog zaključka da bi ova biljka mogla imati značajnu primenu kako u dermatologiji tako i u kozmetologiji. I zaista, studije su pokazale da ekstrakt ginka uspešno poboljšava funkciju barijere kože i njenu elastičnost, što je osnovni preduslov za prevenciju njenog starenja. Kako je upravo proces starenja odgovoran za isušivanje kože, promene u njenom mirkoreljefu i pigmentaciji, smanjenoj čvrstini i elastičnosti, što za posledicu ima pojavu bora, flavonoidi iz ginka – rutin, kvercetin i kempferol, biflavoni bilobetin i ginkgetin, terpeniodi ginkgolidi i bilobalidi ispoljavaju snažno antioksidantno i pritivupalno dejstvo, podstiču proliferaciju fibroblasta i proizvodnju kolagena i ekstracelularnog fibronektina. On dokazano štiti keratinocite od oksidativnog stresa stimulacijom antioksidantnog odgovora, što za rezultat ima regeneraciju kože, dobru vlažnost i elastičnost. Ginko je zato dobio značajno mesto u antiage kozmetici. Istraživanja su potvrdila da preparat na bazi ekstrakta ginka poboljšava vlažnost kože za preko 27%, što povoljno utiče na glatki izgled kože, smanjenje nepravilnosti i bora.
Iz svih ovih razloga, ginko je našao i svoje posebno mesto u Devi kozmetici. U Kolagen kremi on doprinosi revitalizaciji i normalnoj vlažnosti kože, usporava proces starenja, sprečava pojavu bora ali i jača imunitet kože svojim snažnim antioksidantnim dejstvom. U Illuminative kremi na sličan način doprinosi posvetljenju tena, baršunastoj, elastičnoj i mladalačkoj koži, dok u Sensitive rescue serumu dolaze do izražaja njegova lekovita dejstva: on smanjuje crvenilo, smiruje upale i tako doprinosi ujednačenom tenu bez bora, i pomaže osetljivoj koži da se izbori s negativnim uticajima koji dolaze spolja, uključujući i zagađenje kome smo sve više neminovno izloženi.
Nekad su ga brstili dinosaurusi, a danas nam ovaj živi fosil daje zdravlje, lepotu i dugovečnost, dok nam leti pruža raskošan hlad i obilje kiseonika. Više od toga ne možemo ni da poželimo.
