Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam i srce i letnje žege su u tesnoj vezi.
Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.
Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.
SLUŠAJTE GLAS SVOG TELA
Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:
- Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
- Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
- Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.
- Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
- Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
- Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
- Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.
SRCE I LETNJE ŽEGE U ŠPANIJI
Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.
Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.
Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno. Srce i letnje žege? Nema problema kad leškarim u hladu, uz Leocardin.
