Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar. Kako sačuvati srce na vreme?
FAKTORI RIZIKA ZA SRČANA OBOLJENJA
Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.
Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.
Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.
Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje. Prijatelji će nam doslovno sačuvati srce.
KAKO SAČUVATI SRCE?
Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.
Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.
Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.
Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Kako sačuvati srce? Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…
