Iako trećinu vremena provodimo u snu, to vreme nije izgubljeno, naprotiv. Manjak sna nam crpi energiju i ugrožava zdravlje, narušava koncentraciju i imunitet. A nedavno je potvrđeno i da popodnevna dremka drastično povećava rizik od ateroskleroze.
Rezultati jedne nedavne švajcarske studije pokazuju da osobe koje praktikuju kratak popodnevni odmor, čak za 50% smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Istraživanje je rađeno na 3400 ispitanika starosti 35-75 godina koji ne pate od poremećaja sna. Tokom pet godina koliko je trajala studija, utvrđeno je da povremena kratka popodnevna dremka štiti krvne sudove od stvaranja plaka i zadebljanja.
KOLIKO ČESTO TREBA DREMATI?
Za ovakve rezultate dovoljno je dremnuti popodne samo par puta nedeljno, a osim pozitivnog uticaja na kardiovaskularni sistem, utvrđeno je da su povremeni ’dremači’ inače zdraviji i imaju bolje organizovani stil života od onih koji svakodnevno predugo dremaju. Odmor dužine do dvadesetak minuta ’puni baterije’ a pritom ne ostavlja osećaj tromosti i opijenosti kao predugo spavanje. Nakon ovakvog odmora smo spremniji da se izborimo s radnim zadacima, kreativniji, lakše pamtimo i učimo, imamo poboljšanu motoriku, i samim tim smo pod manjim stresom.
Naravno, ovo nije jedina studija na tu temu. Slična je rađena tokom šest godina na uzorku od 23.621 grčkih ispitanika muškog pola. Ona je utvrdila da kratak odmor tri puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 37%.
Druga studija iz 2015. koja se bavila uticajem nedostatka sna na endokrini sistem pokazala je da manjak sna utiče na povećanje broja proinflamatornih citokina i hormona stresa, kortizola i norepinefrina. Iako se uglavnom kategoriše kao degenerativno oboljenje, ateroskleroza se sve više posmatra kao hronična inflamatorna bolest u čijem razvoju učestvuju ćelijske imune reakcije.
Danas sve više velikih kompanija svojim zaposlenima nudi mogućnost popodnevnog odmora. Odmoran i zdrav radnik je produktivniji i dragoceniji, pa je vreme za odmor jednako važno kao i vreme za rad ili obrok. Japanci su poznati kao vredni radnici koji izgaraju na poslu, pa nije ni čudo što su tvorci fraze koja opisuje baš spavanje na poslu: inemuri. Inemuri se bukvalno prevodi kao ’spavanje tokom prisutnosti’. U kulturi koja ceni rad, inemuri je simbol vrednog i požrtvovanog radnika, i poslodavci ga čak podstiču. Japanci spavaju u vozovima, podzemnoj železnici, u kafićima, sedeći na klupi u parku, za radnim stolom… Možda je upravo inemuri razlog čuvene japanske dugovečnosti.
JAPANSKA POPODNEVNA DREMKA
U vremenu kada je stres neizbežan faktor svakodnevnice, potrebno je sačuvati srce od njegovog štetnog uticaja. Japanci efikasno koriste inemuri u te svrhe, španci siestu, italijani riposo, a kinezi imaju čak ustavno pravo da nakon ručka na poslu spuste glavu na radni sto i odremaju.
Pored redovnog i adekvatnog odmora, svoje srce od umora i stresa možemo zaštititi i lekovitim biljem. Srdačica, vekovima poznata biljka kao dobar prijatelj srca, pomoću leonurina, alkaloida kog sadrži umiruje nervni sistem i uravnotežava srčani ritam, eliminišući tahikardije. Matičnjak ublažava stres, napetost, nesanicu i lupanje srca. Čestoslavica takođe umanjuje nervozu i napetost, i olakšava ulazak u san. Silicijumska kiselina iz rastavića štiti krvne sudove, valerijana i bela imela sprečavaju srčanu aritmiju i osećaj teskobe u grudima.
Sve one su sastavni deo Leocardina, prirodnog preparata iz laboratorije Herba Sveta. Leocardin hrani i jača srce, deluje preventivno ali i kao odlična pomoćna terapija nakon infarkta, kod angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima.
Možda bismo mogli japanski inemuri uključiti i u naš jezik i običaje, a pored redovne ’inemurizacije’ uvesti i redovnu ’leokardinizaciju’. Uz takvu praksu srce nam se može uzlupati samo od iznenadne radosti.
