Perimenopauza je period u životu žene koji podseća na plovidbu nepoznatim i uzburkanim vodama. Sve što je do tad važilo sada se menja, i potrebno je vremena da žena toga postane svesna. Kao i sve nove stvari, i ova situacija izaziva strah i strepnju, jer ne znamo šta sve možemo da očekujemo. Ciklus postaje nepredvidiv, pojavljuju se neki čudni simptomi koji liče na ozbiljne poremećaje pa se, srećom, ispostavi da to nisu, ali to ne znači da manje brinemo. Telesne promene su neminovne jer nivo hormona koji je do nedavno mnogo toga regulisao u našem organizmu sada drastično opada, a ovu fazu je mnogo lakše prebroditi ako smo dobro informisane. Jedan od načina da pratimo šta nam se u organizmu dešava su analize krvi. Konkretne analize u perimenopauzi mogu nam biti odličan pokazatelj ali i upozorenje da na neke aspekte zdravlja treba da obratimo posebnu pažnju.
Koje su to analize u perimenopauzi koje treba uključiti u redovan godišnji pregled?
Pre svega, važno je da znamo u kojoj fazi su naši jajnici. Tokom reproduktivne faze oni redovno luče hormone i staraju se da dođe do ovulacije. Kako naša ovarijalna rezerva biva pri kraju, tako se drastično smanjuje i rad jajnika. To možemo utvrditi pomoću analiza FSH (folikulostimulišućeg hormona) i LH (luteinizirajućeg hormona) koji igraju ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa i nivoa estrogena. FSH i LH značajno rastu u menopauzi jer jajnici prestaju da odgovaraju na njihovu stimulaciju, što dovodi do pada nivoa estrogena. Visok nivo FSH (iznad 30-40 mIU/mL) često ukazuje na ulazak u menopauzu. Kako simptomi menopauze mogu ličiti na simptome drugih hormonskih disbalansa, poput poremećaja rada štitaste žlezde, merenjem FSH i LH može se potvrditi da su simptomi posledica menopauze, a ne drugih endokrinoloških problema. U perimenopauzi, nivoi FSH i LH mogu značajno varirati, pa ako žena i dalje ima neredovne cikluse, ali nije sigurna da li ulazi u menopauzu, ove analize mogu dati korisne informacije.
Kad smo već pomenuli štitastu žlezdu, analize u perimenopauzi su značajne i po pitanju njene funkcije. Zato je potrebno jednom godišnje odraditi ceo panel analiza za štitastu žlezdu, jer hormonske promene u ovom periodu mogu poremetiti njen rad. Pad estrogena i progesterona može uticati na regulaciju tireoidnih hormona (TSH, T3, T4). Simptomi menopauze i problemi sa štitastom žlezdom, poput umora, promena raspoloženja, povećanja telesne mase i valunga, mogu biti slični, pa je važno isključiti ili potvrditi eventualne poremećaje štitaste žlezde. Osim toga, menopauza povećava rizik od autoimunih bolesti, uključujući Hašimoto tireoiditis, koji može dovesti do hipotireoze. Takođe, poremećaji štitaste žlezde mogu doprineti razvoju osteoporoze, što je već povećan rizik u menopauzi. Redovne analize (TSH, slobodni T3 i T4, antitela na štitnu žlezdu) omogućavaju pravovremeno prepoznavanje i lečenje eventualnih problema, što doprinosi boljem opštem zdravlju i kvalitetu života tokom menopauze.
ANALIZE U PERIMENOPAUZI KOJE UKAZUJU NA UPALE
Estrogen je hormon koji ima protivupalno dejstvo, pa kad njegov nivo opadne, postajemo sklonije upalama. U menopauzi su zato česta brojna upalna stanja koja sa sobom nose neprijatne simptome. Naš urinarni trakt će, bez zaštitnog dejstva estrogena, imati slabiju sluznicu koja sada postaje podložna infekcijama (najčešće od Ešerihije koli) i čestim upalama. Vaginalna suvoća i promena pH vrednosti povećavaju rizik od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Bolovi u zglobovima i mišićima su česti u perimenopauzi, a mogu biti povezani sa povećanim upalnim procesima u telu. Pad estrogena može uticati na zdravlje usne duplje i povećati rizik od bolesti desni. Perimenopauza može biti okidač za pogoršanje autoimunih stanja poput Hašimoto tireoiditisa ili reumatoidnog artritisa…
Zato u analize u perimenopauzi obavezno treba dodati i CRP – C-reaktivni protein. CRP je marker zapaljenja u organizmu. Njegov nivo raste kao odgovor na akutne i hronične upale, infekcije i autoimune bolesti. Praćenje CRP-a može nam pomoći u otkrivanju sistemskih upala, uključujući i one hronične upale koje su povezane sa bolestima srca, osteoporozom i metaboličkim sindromom. Povišeni CRP može ukazivati na bakterijske ili virusne infekcije koje mogu biti češće zbog oslabljenog imuniteta. Perimenopauza može pogoršati stanja poput reumatoidnog artritisa i lupusa, a CRP je jedan od pokazatelja upalnih procesa i kod ovih autoimunih bolesti. Visok nivo CRP-a može biti povezan sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, što je važno jer menopauza povećava rizik od srčanih oboljenja.
Hormonske promene u menopauzi mogu uticati na metabolizam šećera i povećati rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Zato je neophodno redovno raditi analize glukoze i HbA1c (Hemoglobin A1C – test prosečnog nivoa šećera u krvi tokom proteklih 6 nedelja). Zašto se povećava rizik od poremećaja šećera u perimenopauzi? Estrogen pomaže ćelijama da bolje prepoznaju insulin, omogućavajući im da efikasnije koriste glukozu iz krvi. Takođe, estrogen podstiče sagorevanje masti, smanjuje pretvaranje glikogena u glukozu u jetri, i utiče na hormone gladi (leptin i grelin). Zato, kada on opadne, ćelije postaju otpornije na insulin, što znači da šećer ostaje duže u krvi, povećavajući rizik od insulinske rezistencije, a visceralne masti dodatno smanjuju osetljivost na insulin. Nekontrolisani hormoni gladi nam povećavaju apetit i želju za nezdravom hranom.
Analiza glukoze u krvi pomaže u otkrivanju predijabetesa i dijabetesa, dok HbA1c otkriva dugoročne promene u metabolizmu šećera. Ako je šećer povišen (iznad 5,6 mmol/L), to može ukazivati na insulinsku rezistenciju. Ako je HbA1c iznad 5,7%, postoji povećan rizik od dijabetesa.
Hormonske promene u perimenopauzi i menopauzi značajno utiču i na metabolizam lipida (masti). Ove promene mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, što je razlog zašto je važno redovno pratiti lipidni status: ukupni holesterol, LDL, HDL i trigliceride. Estrogen pomaže u razgradnji LDL („lošeg“ holesterola), pa s njegovim padom LDL raste, što može doprineti stvaranju aterosklerotskih plakova u krvnim sudovima. Takođe, s početkom perimenopauze opada i nivo HDL („dobrog“ holesterola), koji je odgovoran za uklanjanje viška masti iz krvi i njihovo vraćanje u jetru na preradu. Trigliceridi su vrsta masti u krvi, a njihov porast je povezan sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću i metaboličkim sindromom, pa ukazuje na rast rizika od srčanog i moždanog udara. U perimenopauzi dolazi do povećanog nakupljanja masti u predelu stomaka, što dodatno povećava rizik od metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti.
Zato u analize u perimenopauzi treba obavezno dodati i lipidni status jer promene u lipidima često ne daju simptome dok ne dođe do ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija. Ako se na vreme otkriju povišene vrednosti, moguće je poboljšati stanje ishranom, fizičkom aktivnošću i suplementima.
TREBA PROVERITI DA LI IMAMO NIZAK NIVO NUTRIJENATA
Hormonske promene s početkom perimenopauze utiču i na apsorpciju i metabolizam ključnih nutrijenata. Smanjenje estrogena i progesterona može smanjiti sposobnost tela da apsorbuje i koristi određene vitamine i minerale, što može dovesti do njihovog deficita i različitih zdravstvenih problema. Zato u analize u perimenopauzi treba dodati i vitamin D, cink, magnezijum, B12 i folnu kiselinu.
Jedan od ključnih vitamina koji nam u ovom periodu često nedostaje je vitamin D, upravo zato jer estrogen utiče na njegov metabolizam. Studije pokazuju da čak 37% u perimenopauzi i 51% žena u postmenopauzi ima nizak nivo vitamina D. Starenje kože dosta smanjuje proizvodnju vitamina D pod uticajem sunčeve svetlosti, a i oslabljena funkcija bubrega može smanjiti aktivaciju vitamina D u telu. Manjak ovog vitamina direktno utiče na rast rizika od osteoporoze, depresije i pad imuniteta, i može se ispoljiti kroz niz simptoma uključujući i stalan osećaj umora, promene raspoloženja, slabost mišića i bol u kostima.
Cink se s početkom perimenopauze slabije apsorbuje u crevima usled pada estrogena, a stres i povećana upala u organizmu mogu dodatno povećati potrebu za ovim mineralom. Ako ga nemamo dovoljno bićemo češće podložne infekcijama, biće nam teško da se koncentrišemo i pamtimo (jedan od čestih simptoma menopauze), osetićemo pad libida, a i koža, kosa i nokti će biti suvi i krti.
Kako je perimenopauza stresan period, povećava se potrošnja magnezijuma. Pad estrogena utiče na gubitak magnezijuma kroz bubrege, a usporeni metabolizam dovodi do smanjene apsorpcije u crevima. Ako ga nemamo dovoljno, osećaćemo grčeve u mišićima, umor, iscrpljenost, anksioznost, nervozu, nesanicu, glavobolje, učestale migrene (i sve su to česti simptomi menopauze), a imaćemo problema i s krvnim pritiskom.
Pošto se u perimenopauzi smanjuje lučenje želudačne kiseline, tako nam opada i apsorpcija vitamina B12. Stres i neki lekovi poput antacida mogu dodatno smanjiti nivo ovog vitamina. Zato u perimenopauzi i menopauzi možemo biti malokrvne, patiti od umora, iscrpljenosti, vrtoglavice, trnjenja u rukama i nogama, a kako nam je ovaj vitamin neophodan za normalno funckionisanje nervnog sistema, njegov manjak će izazvati probleme s pamćenjem i osećaj konfuzije.
I još jedan vitamin B grupe je veoma bitan – B9 ili folna kiselina. Metabolizam folata drastično opada s padom estrogena, a kako polovina populacije pati od genetske mutacije MTHFR koja onemogućava da se folna kiselina u organizmu pretvori u metilfolat, deficit ovog vitamina je vrlo čest. Zbog toga možemo osećati stalan umor i mentalnu iscrpljenost, depresiju, zaboravnost, i patiti od anemije.
Zato na naš spisak za analize u perimenopauzi treba dodati i ove nutrijente, a rezultati će nam jasno staviti do znanja šta treba da nadoknadimo. Kada su vitamini B12 i folna kiselina u pitanju, ako koristimo suplemente, veoma je važno da oni budu u metilovanom obliku: metilkobalamin i metilfolat, jer će samo njih naš organizam moći direktno da iskoristi, naročito ako imamo genetsku mutaciju MTHFR.
Uz ove analize važno je redovno raditi i one osnovne – kompletna krvna slika i sedimentacija eritrocita, gvožđe, urin, bilirubin, urinska kiselina, kreatinin itd. I, naravno, sve što nam naš lekar preporuči.
A kako da pomognemo svom organizmu da ne pati tokom perimenopauze i menopauze? Postoji za to prirodan način – pomoću fitoestrogena. Određene lekovite biljke s visokim sastavom fitoestrogena pomažu da ovi elementi dopune naše ispražnjene estrogenske receptore, i tako ublaže i otklone smetnje koje izaziva pad estrogena. Sve najkorisnije fitoestrogenske biljke prisutne su u Femisanu Gold, potpuno prirodnom preparatu koji dodatno kombinuje i adaptogene biljke, pa efikasno ublažava simptome, podiže nivo energije i čuva vitalnost u menopauzi.
Menopauza je prirodna faza u životu žene, a na to koliko će biti stresna i štetna možemo same uticati. Uz redovne analize i Femisan Gold možemo značajno povećati kvalitet života i osigurati sebi bezbrižnu starost.
