Valunzi, iznenadni talasi toplote, noćno preznojavanje i osećaj naglog lupanja srca spadaju među najčešće tegobe koje žene prijavljuju tokom perimenopauze. Iako se često smatraju neizbežnim delom starenja, vazomotorni simptomi nisu samo prolazna neprijatnost – kod mnogih žena značajno narušavaju kvalitet sna, radnu sposobnost, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. Savremena istraživanja pokazuju da se iza ovih simptoma kriju složeni neuroendokrini mehanizmi, a ne samo pad nivoa estrogena. Razumevanje njihovog nastanka prvi je korak ka izboru odgovarajuće podrške.
Zašto nastaju vazomotorni simptomi u perimenopauzi?
Perimenopauza predstavlja prelazni period između reproduktivnog doba i menopauze, tokom kog funkcija jajnika postepeno slabi. Nivo estrogena ne opada ravnomerno, već značajno osciluje iz ciklusa u ciklus, dok ovulacije postaju sve ređe. Te hormonske promene pokreću niz procesa u centralnom nervnom sistemu koji dovode do pojave karakterističnih tegoba.
Dugo se smatralo da je pad estrogena jedini uzrok valunga. Danas znamo da je mehanizam znatno složeniji. Estrogen ima važnu ulogu u regulaciji centra za termoregulaciju u hipotalamusu. Kada njegov nivo počne da opada, dolazi do promena u aktivnosti specifične grupe KNDy neurona (kisspeptin, neurokinin B, dinorfin), koji projektuju u termoregulatorna područja hipotalamusa. Ovi neuroni proizvode neurokinin B, supstancu koja učestvuje u regulaciji telesne temperature.
Posledica ovih promena jeste sužavanje takozvane termoneutralne zone – opsega telesne temperature koji organizam doživljava kao normalan. Tada i najmanji porast unutrašnje temperature može biti pogrešno protumačen kao pregrevanje. Mozak aktivira mehanizme za hlađenje: dolazi do naglog širenja krvnih sudova kože i pojačanog znojenja, što žena oseća kao iznenadan nalet toplote ili valung. Vazomotorni simptomi, dakle, nisu znak da se telo zaista pregrejalo, već posledica promenjene regulacije telesne temperature.
Koji vazomotorni simptomi se najčešće javljaju?
Iako se najčešće govori o valunzima, vazomotorni simptomi obuhvataju čitav spektar tegoba različitog intenziteta. O samim valunzima i praktičnim savetima za svakodnevno nošenje s njima detaljnije govori i poseban tekst o valunzima na sajtu.
Najkarakterističniji simptom je iznenadan osećaj toplote koji se širi preko grudi, vrata i lica. Epizoda najčešće traje od jednog do pet minuta i često je praćena crvenilom kože, obilnim znojenjem i osećajem ubrzanog rada srca. Nakon toga mnoge žene osećaju hladnoću ili drhtavicu, jer organizam pokušava da ponovo uspostavi ravnotežu telesne temperature.
Noćni valunzi predstavljaju poseban problem jer remete kontinuitet sna. Česta buđenja zbog preznojavanja dovode do hroničnog umora, smanjene koncentracije i osećaja iscrpljenosti tokom dana. Kod pojedinih žena upravo nesanica postaje najizraženija posledica hormonskih promena.
Trajanje vazomotornih simptoma je individualno – kod nekih žena povlače se nakon nekoliko godina, dok kod drugih mogu trajati i duže od jedne decenije.
Da li su vazomotorni simptomi povezani s drugim tegobama?
Vazomotorni simptomi retko se javljaju izolovano. Hormonske promene koje dovode do valunga često su praćene promenama raspoloženja, povećanom razdražljivošću, osećajem anksioznosti i padom tolerancije na stres. Istovremeno se mogu javiti smanjena koncentracija, poremećaj sna i osećaj hroničnog umora – tegobe o kojima detaljnije govori i tekst o pogrešnim dijagnozama u perimenopauzi, jer se ovi simptomi često pogrešno pripisuju drugim uzrocima.
Kod pojedinih žena prisutni su i simptomi urogenitalnog sindroma menopauze, poput vaginalne suvoće ili učestalijih urinarnih infekcija. Iako imaju drugačiji mehanizam nastanka, često se razvijaju paralelno sa vazomotornim tegobama, jer dele zajedničku hormonsku osnovu.
Savremene studije ukazuju i na povezanost izraženih vazomotornih simptoma sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, ali još nije potpuno razjašnjeno da li oni predstavljaju direktan uzrok ili samo marker složenijih promena koje prate menopauzu.
Kako se postavlja dijagnoza?
U većini slučajeva dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnih simptoma i životnog doba žene. Detaljan razgovor sa ginekologom najčešće pruža dovoljno informacija da se utvrdi da li se tegobe uklapaju u hormonske promene karakteristične za perimenopauzu.
Laboratorijske analize hormona nisu rutinski neophodne kod žena odgovarajuće životne dobi sa tipičnim simptomima. Njihovo određivanje može biti korisno u pojedinim situacijama, naročito kada postoji sumnja na druge endokrinološke poremećaje ili kada se simptomi javljaju u neuobičajeno ranom životnom periodu.
Podjednako je važno proceniti opšte zdravstveno stanje žene, prisustvo hroničnih bolesti i eventualne kontraindikacije za različite terapijske opcije.
Kako se ublažavaju vazomotorni simptomi?
Terapija zavisi od intenziteta tegoba, godina života, opšteg zdravstvenog stanja i individualnih potreba svake žene.
Kod žena sa blagim simptomima često su dovoljne promene životnih navika. Održavanje zdrave telesne mase, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i ograničavanje alkohola mogu doprineti smanjenju učestalosti valunga. Mnogim ženama pomaže i izbegavanje individualnih okidača, poput veoma začinjene hrane, toplih napitaka ili boravka u pregrejanim prostorijama.
Kod žena sa izraženijim tegobama hormonska terapija i dalje predstavlja najefikasniji način ublažavanja vazomotornih simptoma, ali nije pogodna za svaku pacijentkinju. O njenoj primeni odlučuje lekar nakon procene koristi i mogućih rizika.
Poslednjih godina odobrene su i nove nehormonske terapijske opcije koje deluju upravo na neurokinin B signalni put u hipotalamusu, što potvrđuje da je savremeno razumevanje nastanka vazomotornih simptoma otvorilo mogućnost za potpuno nove terapijske pristupe. Ove opcije su lek na recept i o njihovoj eventualnoj primeni odlučuje isključivo lekar.
Da li dodaci ishrani mogu biti deo podrške?
Kod žena koje žele prirodna rešenja, pažljivo odabrani dodaci ishrani mogu predstavljati deo šireg pristupa očuvanju kvaliteta života tokom perimenopauze. Njihova uloga nije da zamene pregled ginekologa niti standardnu medicinsku terapiju kada je ona potrebna, već da pruže dodatnu podršku u periodu intenzivnih hormonskih promena.
Femisan Gold
Femisan Gold namenjen je ženama u perimenopauzi i menopauzi kojima je potrebna podrška tokom hormonskih promena. Sadrži ekstrakte konopljike, cimicifuge, divljeg jama, hmelja, žen-šena i anđelike – biljaka sa fitoestrogenskim dejstvom, namenjenih doprinosu hormonskoj ravnoteži i ublažavanju tegoba kao što su valunzi, promene raspoloženja, nesanica, nervoza i osećaj iscrpljenosti. Femisan Gold upisan je u registar Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod brojem 20803/2022 od 21.04.2022. godine.
Femisan B
Femisan B je biljni dodatak ishrani namenjen ženama u menopauzi, sa kombinacijom ekstrakata bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane. Ove biljke doprinose smanjenju prenadraženosti nervnog sistema, olakšavaju uspavljivanje i pružaju podršku kod izražene nervoze, napetosti i poremećaja sna tokom klimakterijuma. Za razliku od Femisan Gold-a, Femisan B ne sadrži biljke sa fitoestrogenskim dejstvom, zbog čega ga žene sa faktorima rizika za hormonski zavisna oboljenja mogu, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom, razmotriti kao alternativu. Femisan B upisan je u registar Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod brojem 8554/2021 od 01.03.2021. godine.
Napomena: preporučena dnevna doza ne sme se prekoračiti. Proizvodi nisu namenjeni osobama preosetljivim na neki od sastojaka, trudnicama i dojiljama. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti, uključujući hormonski zavisna oboljenja, ili koriste lekove, treba da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom. Dodaci ishrani nisu zamena za ginekološku dijagnostiku, propisanu terapiju, niti za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.
Najčešća pitanja o vazomotornim simptomima
Da li svaka žena u perimenopauzi ima vazomotorne simptome?
Ne. Vazomotorni simptomi su česti u perimenopauzi, ali se ne javljaju kod svih žena. Kod nekih su blagi i povremeni, dok kod drugih mogu biti učestali, intenzivni i značajno remetiti san i svakodnevno funkcionisanje.
Koliko dugo mogu trajati vazomotorni simptomi?
Kod većine žena najizraženiji su tokom perimenopauze i prvih godina nakon menopauze, ali kod pojedinih mogu trajati sedam do deset godina, pa i duže.
Kada treba razgovarati sa ginekologom?
Ako su valunzi toliko izraženi da remete san, svakodnevne aktivnosti ili kvalitet života, ili ako se javljaju uz druge neuobičajene simptome, potrebna je stručna konsultacija kako bi se odabrao najprikladniji način lečenja.
Zaključak
Vazomotorni simptomi predstavljaju najprepoznatljiviju manifestaciju hormonskih promena tokom perimenopauze, ali njihova biologija je mnogo složenija nego što se nekada verovalo. Savremena istraživanja pokazuju da su rezultat promenjene regulacije telesne temperature u centralnom nervnom sistemu, a ne samo posledica pada estrogena. Iako kod većine žena nisu opasni po zdravlje, mogu značajno narušiti kvalitet života. Zato je važno o njima otvoreno razgovarati sa ginekologom i, u skladu sa individualnim potrebama, izabrati odgovarajući pristup koji može uključiti promene životnih navika, medicinsku terapiju ili pažljivo odabranu nutritivnu podršku.
Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za procenu individualnog zdravlja obratite se ginekologu.
Izvori istraživanja: Vasavada A. i sar. „Effects of menopause on temperature regulation“, Temperature, 2025; Rance N.E., Dacks P.A., Mittelman-Smith M.A. i sar. „Modulation of body temperature and LH secretion by hypothalamic KNDy neurons: a novel hypothesis on the mechanism of hot flushes“, Frontiers in Neuroendocrinology, 2013;34(3):211-227.
