Bol tokom odnosa predstavlja tegobu o kojoj se retko govori, iako se procenjuje da je tokom života iskusi veliki broj žena. Kod nekih žena javlja se povremeno, dok kod drugih može značajno narušiti kvalitet života, uticati na intimnost sa partnerom i postati razlog zbog kojeg se seksualni odnosi doživljavaju sa nelagodnošću ili strahom. Uprkos tome, mnoge žene godinama slušaju da je problem posledica stresa, napetosti ili psiholoških faktora. Iako emocije mogu uticati na doživljaj bola, savremena medicina danas jasno pokazuje da bol tokom odnosa u velikom broju slučajeva ima sasvim konkretan fizički uzrok koji zahteva odgovarajuću dijagnostiku i lečenje.
Šta se podrazumeva pod bolom tokom odnosa?
Lekari za ovu tegobu koriste termin dispareunija, koji označava uporan ili ponavljan bol tokom ili neposredno nakon seksualnog odnosa. Bol može biti površinski, kada se javlja na samom ulazu u vaginu, ili dubok, kada se oseća u maloj karlici tokom dublje penetracije.
Način na koji žena opisuje tegobe često može pomoći u otkrivanju njihovog uzroka. Peckanje, osećaj zatezanja ili trenja najčešće ukazuju na promene vaginalne sluzokože, dok dubok bol može biti povezan sa oboljenjima materice, jajnika ili okolnih struktura.
Važno je naglasiti da povremena nelagodnost nije isto što i hronični bol. Kada se bol tokom odnosa ponavlja ili postaje sve izraženiji, potrebno je obaviti ginekološki pregled.
Zašto nastaje bol tokom odnosa?
Najčešći uzroci su organski i često se mogu uspešno lečiti.
Jedan od njih jeste vaginalna suvoća. Kada sluznica izgubi svoju prirodnu vlažnost, povećava se trenje između tkiva tokom odnosa, što dovodi do iritacije, sitnih oštećenja epitela i pojave bola. Ovo stanje može se javiti tokom perimenopauze i menopauze, ali i nakon porođaja, tokom dojenja, usled hormonskih promena ili primene pojedinih lekova.
Bol mogu izazvati i upalne promene vaginalne ili cervikalne sluznice, mikrotraume nastale nakon porođaja ili ginekoloških intervencija, kao i različita dermatološka oboljenja vulve.
Kada se bol javlja dublje u maloj karlici, potrebno je razmišljati i o drugim ginekološkim stanjima, poput endometrioze, adenomioze, mioma, priraslica ili hroničnog zapaljenja male karlice. Upravo zato je važno utvrditi gde se bol javlja i kada nastaje, jer svaka od ovih bolesti zahteva drugačiji pristup lečenju. Više o jednom od ovih stanja pročitajte u posebnom tekstu o endometriozi na sajtu.
Kakvu ulogu ima vaginalna sluzokoža?
Zdrava vaginalna sluzokoža omogućava da seksualni odnos bude bezbolan zahvaljujući svojoj elastičnosti, dobroj prokrvljenosti i prirodnoj hidrataciji. Njena površina obložena je višeslojnim epitelom koji se neprekidno obnavlja i predstavlja prvu zaštitnu barijeru reproduktivnog sistema. Više o njenoj građi i ulozi pročitajte u posebnom tekstu o vaginalnoj sluzokoži.
Kada dođe do istanjivanja epitela ili smanjenja sadržaja vode u tkivu, sluznica postaje osetljivija na mehaničko opterećenje. Već i normalno trenje tokom odnosa tada može izazvati sitna oštećenja koja žena oseća kao peckanje, žarenje ili bol.
Ovakve promene naročito su česte u periodima kada opada nivo estrogena, jer ovaj hormon učestvuje u održavanju debljine epitela, stvaranju glikogena, sintezi kolagena i vezivanju vode u tkivu.
Da li psihološki faktori mogu uticati na bol?
Mogu, ali retko predstavljaju jedini uzrok.
Hronični bol često dovodi do straha od seksualnog odnosa, a očekivanje bola može izazvati refleksno grčenje mišića karličnog dna. Na taj način nastaje začarani krug u kojem fizički bol izaziva psihološku napetost, a napetost dodatno pojačava bol.
Zbog toga savremene smernice naglašavaju da lečenje treba da bude usmereno na uzrok tegoba, ali da po potrebi obuhvati i psihološku podršku, fizikalnu terapiju karličnog dna ili seksualno savetovanje. Reći ženi da je problem isključivo „u glavi“ nije ni stručno ni korisno. Psihološki faktori mogu doprineti održavanju simptoma, ali ne objašnjavaju veliki broj organskih promena koje se danas mogu jasno dijagnostikovati.
Kako se postavlja dijagnoza?
Prvi korak predstavlja razgovor sa pacijentkinjom. Lekaru su važne informacije o tome kada se bol javlja, gde je lokalizovan, koliko traje i da li je povezan sa menstrualnim ciklusom ili drugim simptomima.
Nakon toga sledi ginekološki pregled, kojim se procenjuje stanje vulve, vagine i grlića materice. Po potrebi se rade ultrazvučni pregled, laboratorijske analize ili dodatne dijagnostičke procedure kako bi se isključila oboljenja poput endometrioze, adenomioze ili drugih promena male karlice.
Cilj dijagnostike nije samo ublažavanje simptoma, već otkrivanje njihovog uzroka.
Kako sprečiti bol tokom odnosa?
Terapija zavisi od uzroka. Kada su u pitanju hormonske promene ili oštećenje vaginalne sluzokože, cilj terapije jeste obnova njene hidratacije, elastičnosti i integriteta. Kod infekcija leči se uzročnik, dok endometrioza, adenomioza ili druga organska oboljenja zahtevaju specifičan terapijski pristup.
Kod pojedinih žena značajnu korist donose vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna, dok je kod drugih potrebno kombinovati više terapijskih metoda. Najvažnije je da se bol ne prihvati kao normalna pojava niti kao neizbežna posledica godina ili porođaja.
Da li Femisan Balance vagitorije mogu biti deo podrške?
Kod žena kod kojih je bol tokom odnosa povezan sa suvoćom ili oštećenjem vaginalne sluzokože, deo šireg pristupa mogu biti i Femisan Balance vagitorije. Njihova formulacija sadrži hijaluronsku kiselinu, kantarionovo ulje, tamanu ulje, ulje nevena i eterična ulja čajevca i ravensare, sastojke odabrane sa ciljem da doprinesu hidrataciji, epitelizaciji i regeneraciji vaginalne sluznice. Namenjene su ženama kod kojih su prisutni vaginalna suvoća i oštećenja sluznice nakon hormonskih promena, porođaja, ginekoloških intervencija ili upalnih procesa. Kada je uzrok bola upravo narušen integritet sluznice, njena obnova može doprineti smanjenju nelagodnosti tokom intimnih odnosa.
Napomena: pre upotrebe pročitati uputstvo. Femisan Balance vagitorije su medicinsko sredstvo; o nameni, kontraindikacijama i eventualnim neželjenim reakcijama posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre primene, naročito u trudnoći, tokom dojenja ili u prisustvu aktivne ginekološke infekcije koja zahteva medicinsko lečenje. Vagitorije nisu terapija za bol izazvan endometriozom, adenomiozom, upalom male karlice ili drugim organskim uzrocima dubokog bola – u tim slučajevima neophodna je dijagnostika i terapija koju određuje lekar.
Najčešća pitanja o bolu tokom odnosa
Da li je bol tokom odnosa normalna pojava?
Ne. Povremena nelagodnost može se javiti u različitim životnim periodima, ali uporan ili učestali bol nije normalan i zahteva ginekološku procenu.
Da li bol tokom odnosa znači da postoji ozbiljna bolest?
Ne nužno. Uzrok mogu biti prolazne promene vaginalne sluzokože, ali i različita ginekološka oboljenja. Upravo zato je važno utvrditi zbog čega se bol javlja.
Kada treba posetiti ginekologa?
Ako se bol ponavlja, postaje intenzivniji, praćen je krvarenjem, peckanjem ili drugim simptomima, ili dovodi do izbegavanja seksualnih odnosa, potrebno je obaviti pregled.
Zaključak
Bol tokom odnosa nije nešto što žena treba da prihvati kao normalan deo života niti da pripisuje isključivo stresu ili psihološkim faktorima. U velikom broju slučajeva iza njega stoje promene vaginalne sluzokože, hormonske oscilacije ili druga ginekološka stanja koja se danas mogu uspešno dijagnostikovati i lečiti. Pravovremeni pregled, pravilno postavljena dijagnoza i individualno odabrana terapija omogućavaju ne samo ublažavanje bola, već i očuvanje intimnog, reproduktivnog i opšteg kvaliteta života.
Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za procenu individualnog reproduktivnog zdravlja obratite se ginekologu.
Izvori istraživanja: Sorensen J., Bautista K.E., Lamvu G., Feranec J. „Evaluation and treatment of female sexual pain: a clinical review“, Cureus, 2018;10(3):e2379; MacNeill C. „Dyspareunia“, Obstetrics and Gynecology Clinics of North America, 2006;33(4):565-577.
