Menopauza retko najavi svoj dolazak. Ne pokuca na vrata određenog jutra niti sa sobom donese jasno uputstvo šta sledi. Češće se uvuče u svakodnevicu kroz sitnice: noć koja se prekida bez razloga, strpljenje koje traje kraće nego ranije, košulju koja odjednom postaje pretopla usred zime. Tek kada se te naizgled nepovezane promene slože jedna pored druge, javlja se pitanje kako prepoznati menopauzu i razlikovati je od posledica stresa, umora ili užurbanog načina života.
Menopauza je prirodna faza života svake žene, ali put do nje ne izgleda isto kod svih. Kod nekih žena promene prolaze gotovo neprimetno, dok kod drugih valunzi, nesanica, nervoza i druge tegobe mogu značajno uticati na svakodnevni život. Zato je važno razumeti šta se događa u organizmu, prepoznati simptome i znati kada je vreme da se obratite lekaru, ali i šta možete učiniti kako biste svom organizmu pružili dodatnu podršku.
Kada počinje menopauza?
Menopauza ne nastupa preko noći. Pre poslednje menstruacije žena prolazi kroz period hormonskih promena poznat kao perimenopauza. U tom periodu menstrualni ciklusi mogu postati neredovni, a mogu se pojaviti i prvi simptomi koji se obično povezuju sa menopauzom.
Menopauza se potvrđuje kada žena nije imala menstruaciju 12 uzastopnih meseci, pod uslovom da izostanak menstruacije nije posledica nekog drugog zdravstvenog stanja.
Koji su prvi simptomi menopauze?
Hormonske promene mogu se manifestovati na različite načine. Ako se pitate kako prepoznati menopauzu, upravo kombinacija više promena može biti važnija od jednog izolovanog simptoma. Neke od njih žene odmah povezuju sa menopauzom, dok druge često pripisuju stresu, godinama ili svakodnevnom umoru.
Valunzi i noćno znojenje
Iznenadan osećaj toplote koji se širi kroz gornji deo tela i lice jedan je od najprepoznatljivijih simptoma tranzicije. Kod pojedinih žena valunzi se pojavljuju povremeno, dok kod drugih mogu biti česti i remetiti svakodnevne aktivnosti.
Kada se javljaju tokom noći, mogu biti praćeni intenzivnim znojenjem i buđenjem.
Nesanica i lošiji kvalitet sna
Ponekad problem nije samo u tome što teško zaspite. Česta buđenja, noćno znojenje i nemogućnost da ponovo utonete u san mogu dovesti do toga da se ujutru probudite umorniji nego kada ste legli.
Dugotrajan nedostatak kvalitetnog sna može se odraziti i na koncentraciju, raspoloženje i nivo energije tokom dana.
Promene raspoloženja i nervoza
Razdražljivost u menopauzi ponekad izgleda kao da je prag tolerancije odjednom postao mnogo niži. Sitnice koje biste ranije jedva primetili sada mogu da izbace iz takta – buka, gužva, nečija usputna primedba ili još jedna obaveza na kraju napornog dana. Nervoza se može smenjivati sa nestrpljenjem, ljutnjom ili iznenadnom tugom, pa žena ponekad ima utisak da sopstvene reakcije više ne prepoznaje.
Kada se tome pridruže loš san, noćna buđenja i umor, svakodnevne situacije mogu postati još teže podnošljive. Ipak, nije dobro svaku promenu raspoloženja automatski pripisati menopauzi. Ako su promene izrazito intenzivne, dugo traju ili značajno utiču na svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa lekarom.
Promene vaginalnog i seksualnog zdravlja
Hormonske promene mogu biti praćene promenama vaginalnog tkiva, osećajem suvoće i nelagodnošću, što kod nekih žena može uticati i na seksualni život.
O ovim simptomima žene često nerado govore, iako predstavljaju važan deo zdravlja i kvaliteta života.
Promene koncentracije i pamćenja
„Ušla sam u sobu i zaboravila po šta sam došla.“
Ovakve situacije mogu postati češće u prelaznom periodu. Problemi sa koncentracijom i subjektivni osećaj zaboravnosti mogu biti dodatno izraženi ukoliko žena istovremeno loše spava ili je pod stresom.
Šta se zapravo događa sa hormonima?
Menopauza nije bolest, već prirodan biološki proces. Tokom prelaznog perioda funkcija jajnika postepeno se menja, a proizvodnja polnih hormona, pre svega estrogena i progesterona, postaje sve neujednačenija. Nivo estrogena u perimenopauzi može značajno da oscilira, da bi se približavanjem menopauzi i nakon nje postepeno smanjio.
Estrogen, međutim, nije važan samo za menstrualni ciklus. Estrogenski receptori nalaze se u različitim tkivima i organima – između ostalog u mozgu, kostima, krvnim sudovima i tkivima urogenitalnog sistema. Kada estrogena ima manje, menja se i stimulacija ovih receptora, zbog čega posledice hormonskih promena mogu da se osete u različitim delovima organizma.
To pomaže da razumemo zašto menopauza ne donosi samo neredovne menstruacije i njihov konačni prestanak, već može biti praćena valunzima, promenama sna i raspoloženja, vaginalnom suvoćom, kao i promenama koje su važne za dugoročno zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema.
Zbog toga je važno posmatrati menopauzu šire od samog prestanka menstruacije – kao period u kojem se organizam prilagođava novom hormonskom okruženju i u kojem mu mogu biti potrebne drugačije životne navike i dodatna pažnja.
Kako ublažiti simptome menopauze?
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svakoj ženi. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, kvalitetan san, održavanje zdrave telesne mase i kontrola stresa predstavljaju važan deo brige o zdravlju tokom ovog perioda.
Redovni pregledi takođe postaju posebno značajni.
U zavisnosti od vrste i intenziteta simptoma, lekar može preporučiti odgovarajući pristup. Pored toga, žene se često interesuju i za mogućnosti prirodne podrške i fitoterapiju.
Prirodna podrška – Femisan Gold
Femisan Gold je dodatak ishrani na bazi lekovitog bilja namenjen ženama tokom perimenopauze i menopauze.
Formula sadrži ekstrakte konopljike, divljeg jama, hmelja, cimicifuge, žen-šena i anđelike. Preparat je formulisan kao podrška ženama kod tegoba karakterističnih za ovaj period, uključujući valunge, promene raspoloženja, nesanicu, nervozu i preosetljivost na stres.
Pojedinačne biljke u njegovom sastavu tradicionalno se koriste u različitim oblastima ženskog zdravlja, zbog čega fitoterapija može predstavljati jedan od holističkih pristupa podršci organizmu tokom ulaska u menopauzu.
Napomena: Femisan Gold je dodatak ishrani, a ne lek, i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju koju je preporučio lekar. Preporučena dnevna doza ne sme se prekoračiti. Nije namenjen trudnicama, dojiljama ili osobama preosetljivim na neki od sastojaka; osobe koje boluju od hroničnih bolesti ili koriste lekove treba da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom.
Zašto menopauzu ne treba posmatrati samo kroz valunge?
Valunzi su možda njen najpoznatiji simbol, ali menopauza je mnogo više od nekoliko neprijatnih talasa toplote. Ovo je period života u kojem je posebno važno voditi računa o dugoročnom zdravlju – od kostiju i kardiovaskularnog sistema do sna, mentalnog i seksualnog zdravlja.
Zato cilj nije „izdržati menopauzu“, već razumeti promene koje se događaju i pronaći način da se kroz njih prođe uz što bolji kvalitet života.
Ako su tegobe izražene, naglo nastale ili značajno remete svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa ginekologom ili drugim stručnjakom trebalo bi da bude prvi korak.
Najčešća pitanja o menopauzi
U kojim godinama obično počinje menopauza?
Menopauzi prethodi perimenopauza, tokom koje počinju hormonske promene i mogu se javiti prvi simptomi. Perimenopauza može trajati i do 10 godina. Tačno vreme početka razlikuje se od žene do žene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, većina žena ulazi u menopauzu između 45. i 55. godine, dok se kao prosečna starost često navodi oko 51. godine.
Kako prepoznati menopauzu i znati da nije samo prolazna promena ciklusa?
Neredovni ciklusi, valunzi, noćno znojenje, promene sna i raspoloženja mogu biti znaci da počinje prelazni period. Ipak, pojedinačni simptom nije dovoljan da biste sa sigurnošću zaključili da je reč o menopauzi. Menopauza se definiše nakon 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, kada za njen izostanak ne postoji drugi uzrok.
Koliko dugo mogu da traju simptomi menopauze?
Trajanje i intenzitet simptoma veoma su individualni. Kod nekih žena tegobe su blage i kratkotrajne, dok kod drugih mogu trajati znatno duže i ozbiljno narušavati kvalitet života.
Da li su valunzi jedini simptom menopauze?
Ne. Pored valunga mogu se javiti noćno znojenje, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, loša koncentracija, vaginalna suvoća, bol u zglobovima i mišićima, glavobolje, promene na koži, zujanje u ušima i druge tegobe.
Kada treba da se obratim lekaru?
Lekaru se treba obratiti kada su simptomi intenzivni, značajno utiču na svakodnevni život ili kada postoji krvarenje ili druga promena koja zahteva procenu stručnjaka. Redovni ginekološki pregledi ostaju važni i nakon prestanka menstruacije, čak i kada nema izraženih tegoba, jer omogućavaju pravovremeno praćenje zdravlja i otkrivanje promena koje u početku ne moraju davati simptome.
Napomena: dodatak ishrani nije zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, zdrav način života, niti za savet, pregled ili terapiju lekara. Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Pre primene proizvoda potrebno je pratiti upozorenja i ograničenja navedena na važećoj deklaraciji proizvoda.
Izvori: World Health Organization, „Menopause“ Fact Sheet.
