U jednoj prostoriji tinejdžerka koja je upravo zalupila vrata jer je majka postavila, po njenom mišljenju, potpuno neprihvatljivo pitanje: „Kako je bilo u školi?“ U drugoj majka koja pokušava da se seti zašto je ušla u kuhinju, dok se obilno preznojava, nije spavala pola noći i ne može da poveruje da je obična rečenica o školi upravo izazvala međunarodni incident. Dobrodošli u kuću u kojoj su se sreli perimenopauza i pubertet. Za ovakvu porodičnu konstelaciju mogao bi se lako skovati naziv: estrogenski rat.
Termin zvuči zabavno i mnogim majkama verovatno bolno poznato, ali medicinski nije sasvim precizan. Hormoni majke i ćerke, naravno, ne ratuju jedni protiv drugih. Ono što se zaista događa zanimljivije je od toga: dve žene istovremeno prolaze kroz dve velike biološke i psihološke tranzicije, samo u različitim pravcima.
Dok se reproduktivni sistem ćerke tek uspostavlja, majčin polako ulazi u novu fazu. Dok jedna pokušava da se odvoji, druga pokušava da pronađe novo mesto u odnosu sa detetom koje je sve manje dete. A između njih su hormoni, nesanica, stres, škola, posao, granice, ogledalo u kupatilu i povremeno pitanje ko je opet ostavio mokar peškir na krevetu.
Šta se zapravo događa u pubertetu?
Pubertet nije samo trenutak kada devojčica dobije prvu menstruaciju. To je dug proces tokom kojeg sazreva osovina hipotalamus–hipofiza–jajnici, menja se lučenje polnih hormona, razvijaju sekundarne polne karakteristike i postepeno uspostavlja menstrualni ciklus.
Istovremeno sazreva i mozak. Adolescencija je vreme velikih promena i u načinu razmišljanja i doživljavanja sveta. Emocije mogu biti snažnije, potreba za novim iskustvima izraženija, dok se sposobnost promišljanja posledica i obuzdavanja impulsa još razvija. Istovremeno, devojka pokušava da odgovori na jedno od najvažnijih pitanja odrastanja – ko sam ja, izvan onoga što o meni misle i očekuju roditelji?
Zato ćerka koja je do juče majci prepričavala svaki detalj iz škole odjednom može želeti zatvorena vrata, privatnost i pravo da sama odlučuje o stvarima o kojima je do tada odlučivala porodica.
Roditelju to ponekad izgleda kao udaljavanje. Iz perspektive adolescenta, međutim, to je često pokušaj osamostaljivanja.
I tu počinju pregovori.
A u susednoj sobi počinje perimenopauza
Dok ćerkin reproduktivni sistem ubrzava, majčin usporava.
Perimenopauza nije jednostavan period tokom kojeg estrogen uredno i postepeno pada. Koncentracije hormona mogu značajno oscilovati, ovulacije postaju manje predvidive, a ciklusi se menjaju. Uz to se kod mnogih žena pojavljuju valunzi, noćno znojenje, problemi sa snom, promenljivo raspoloženje i teškoće s koncentracijom. Ovi simptomi detaljnije su opisani u posebnom tekstu o vazomotornim simptomima u perimenopauzi na sajtu.
Drugim rečima, majka možda pokušava da vodi potpuno normalan razgovor nakon noći tokom koje se probudila bar četiri puta, oblivena znojem.
Ćerka, sa druge strane, pokušava da vodi isti razgovor kao osoba kojoj je privatnost upravo postala jedno od osnovnih ljudskih prava.
Nije teško zamisliti kako nastaje nesporazum.
Estrogenski rat nije rat estrogena
Privlačno bi bilo reći: ćerki estrogen raste, majci pada i zato se svađaju. Problem je što biologija ne voli tako jednostavna objašnjenja.
Hormonske promene mogu uticati na raspoloženje i emocionalnu osetljivost, ali porodični konflikt ne nastaje zato što su se dva estrogena srela u hodniku. Na odnos utiču temperament, stres, nedostatak sna, životne okolnosti, način komunikacije, prethodni odnos majke i ćerke i njihove različite potrebe u tom trenutku.
Istraživanja odnosa roditelja i adolescenata pokazuju još nešto zanimljivo: adolescencija ne mora nužno da znači sve više svađa. Učestalost konflikata može čak da opada, dok njihov emocionalni intenzitet tokom pubertetskog sazrevanja može da raste.
Drugim rečima, možda se ne svađate češće. Samo vam se ponekad čini da bi za raspravu oko nepospremljene sobe bio potreban mirovni posrednik Ujedinjenih nacija.
Zašto ćerka traži distancu baš kada majka želi bliskost?
Ovo je možda najzanimljiviji deo čitave priče. Jedan od važnih razvojnih zadataka adolescencije jeste autonomija. Tinejdžerka počinje da donosi sopstvene odluke, gradi odnose koji više nisu organizovani oko porodice i proverava gde prestaje roditeljski autoritet, a počinje njen prostor.
Zato majčino: „Samo me zanima gde ideš.“ ćerka može čuti kao: „Nemam poverenja u tebe.“
A ćerkino: „Ne moram sve da ti pričam.“ majka može čuti kao: „Više mi nisi potrebna.“
Nijedna možda nije rekla ono što je druga čula.
To je razlog zbog kojeg je estrogenski rat mnogo više priča o promeni odnosa nego o hormonima. Majka više ne može da bude majka na isti način kao kada je ćerka imala osam godina, a ćerka još nema iskustvo odrasle osobe sa kojom bi mogla potpuno ravnopravno da pregovara.
Obe, zapravo, uče novi odnos.
Kada se dve promene tela sretnu pred istim ogledalom
Postoji još jedna, mnogo tiša paralela.
Ćerkino telo počinje da dobija karakteristike tela odrasle žene upravo u trenutku kada majka možda prvi put jasno primećuje da se njeno sopstveno telo menja i počinje da stari.
Ćerka dobija menstruaciju. Majčine menstruacije postaju nepredvidive. Ćerka upoznaje grudi, seksualnost i novo telo. Majka može primetiti opuštanje kože i telesne kompozicije, proređivanje ciklusa, libida i sna.
To ne znači da majka zavidi ćerki, niti da ćerkino sazrevanje nužno budi nelagodu zbog sopstvenog starenja. Takva generalizacija bila bi nepravedna prema obe. Ali može značiti da ista kuća postaje mesto u kojem dve žene istovremeno pokušavaju da razumeju novo telo.
Način na koji se o tim promenama govori može biti važan. Ako majka sopstveno starenje neprestano opisuje kao katastrofu, ćerka istovremeno uči šta navodno znači biti žena koja stari. Ako se menstruacija predstavlja kao kazna, ona dobija istu poruku o sopstvenom telu. Možda je baš zato ovaj period prilika za nešto bolje.
Može li estrogenski rat da ih zbliži?
Može – i važno je reći da istraživanja ne podržavaju stereotip prema kojem su majka u perimenopauzi i ćerka u pubertetu osuđene na neprekidan konflikt.
Jedna tajvanska studija koja je direktno proučavala 70 majki u perimenopauzi ili postmenopauzi i njihovih 70 ćerki tinejdžerki pokazala je da ovaj period ne mora biti obeležen sukobima – većina ispitanica opisala je njihov međusobni odnos kao pozitivan, uz snažan osećaj privrženosti.
Možda je korisnije umesto pitanja „koju od nas dve danas tresu hormoni?“ postaviti pitanje „šta nam se danas događa?“
Ćerka možda nije nepristojna zato što joj „divljaju hormoni“, već pokušava da postavi granicu koju još ne ume lepo da izrazi. Majka možda nije preosetljiva zato što je „u menopauzi“, već treću noć ne spava kako treba. Hormoni mogu biti deo konteksta. Nisu objašnjenje za svaku emociju i, još važnije, ne poništavaju tu emociju.
Kako preživeti estrogenski rat bez pobednika i poraženih?
Prvi korak je prestati pokušavati da ga pobedimo. Adolescentu su potrebne granice, ali i prostor. Ženi u perimenopauzi potrebni su razumevanje sopstvenih promena, dovoljno sna koliko je to moguće, fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i, kada simptomi značajno narušavaju svakodnevni život, razgovor sa lekarom o mogućoj terapiji.
A obema može koristiti malo manje tumačenja tuđih namera. Nije svako ćerkino zatvaranje vrata odbacivanje majke. Nije svako majčino pitanje pokušaj kontrole. Ponekad su vrata samo vrata. Dobro, ponekad su i uz tresak zalupljena vrata.
Femisan A i Femisan Gold – za dve različite životne faze žene
Upravo ova priča lepo pokazuje zašto o ženskom zdravlju nema mnogo smisla govoriti kao o jednoj nepromenljivoj kategoriji. Potrebe žene menjaju se kroz život, pa podrška treba da bude prilagođena životnoj fazi u kojoj se nalazi.
Femisan A se može koristiti već od prve menstruacije, tokom celog reproduktivnog perioda žene kao podrška normalnoj funkciji reproduktivnih organa, hormonskoj ravnoteži i pravilnosti menstrualnog ciklusa. Njegova biljna formulacija tradicionalno se koristi kao podrška kod PMS-a, bolnih menstruacija i drugih tegoba koje mogu pratiti menstrualni ciklus.
Femisan Gold namenjen je drugoj životnoj fazi – ženama tokom perimenopauze i menopauze. Njegova formulacija na bazi fitoestrogena osmišljena je kao podrška tokom hormonske tranzicije i tegoba koje je mogu pratiti, poput valunga, promena raspoloženja, nesanice, nervoze i smanjene otpornosti na stres.
Naravno, ni Femisan A ni Femisan Gold neće rešiti raspravu o tome do kada se sme ostati napolju u subotu uveče. Dodaci ishrani nisu terapija za porodične odnose. Njihovo mesto je u podršci ženskom organizmu tokom dve veoma različite faze života – dok se komunikacija između majke i ćerke ipak rešava razgovorom.
Napomena: preporučena dnevna doza ne sme se prekoračiti. Proizvodi nisu namenjeni osobama preosetljivim na neki od sastojaka, trudnicama i dojiljama. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti ili koriste lekove treba da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom. Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu niti za medicinsku dijagnostiku i terapiju.
Estrogenski rat: najčešća pitanja
Da li hormoni zaista mogu da izazovu svađe između majke i ćerke?
Hormonske promene mogu uticati na raspoloženje, san i emocionalnu osetljivost, ali ne postoji dokazani biološki mehanizam prema kojem hormoni majke i ćerke međusobno „reaguju“ i izazivaju konflikt. Porodični odnosi mnogo su složeniji i zavise od načina komunikacije, stresa, temperamenta, potrebe adolescenta za autonomijom i brojnih drugih okolnosti.
Da li su promene raspoloženja normalne tokom puberteta?
Određene emocionalne promene očekivani su deo adolescencije, perioda velikih bioloških, psiholoških i socijalnih promena. Međutim, dugotrajna izrazita tuga, anksioznost, povlačenje, samopovređivanje ili druge velike promene u ponašanju ne treba jednostavno pripisivati „hormonima“ i zahtevaju stručnu procenu.
Da li je razdražljivost normalna u perimenopauzi?
Promene raspoloženja mogu se javiti tokom perimenopauze, a na njih mogu uticati hormonske oscilacije, poremećaj sna, valunzi, stres i druge životne okolnosti. Ako su promene intenzivne, dugo traju ili značajno narušavaju svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa lekarom.
Da li se menstrualni ciklusi majke i ćerke mogu „sinhronizovati“?
Popularna ideja da se menstruacije žena koje žive zajedno pouzdano sinhronizuju nije potvrđena kvalitetnim naučnim dokazima. Povremeno poklapanje menstruacija očekivano je i statistički moguće, posebno zato što dužina ciklusa prirodno varira.
Može li „estrogenski rat“ biti znak da odnos majke i ćerke nije dobar?
Ne nužno. Povremeni konflikti deo su mnogih odnosa roditelja i adolescenata. Važnije je kako se konflikt rešava i da li odnos zadržava osećaj sigurnosti, poštovanja i mogućnost razgovora.
Zaključak
Estrogenski rat je dobar naziv za porodičnu (tragi)komediju, ali ne i medicinska dijagnoza. Pubertet ćerke i perimenopauza majke zaista mogu da se dogode istovremeno, a oba perioda donose velike telesne, hormonske i psihološke promene. Ipak, estrogen nije taj koji ostavlja prljave šolje u sobi, proverava kada se ćerka vraća kući ili odlučuje kako će se završiti svađa.
Iza prividnog „rata hormona“ nalaze se dve žene koje pokušavaju da se prilagode sopstvenoj promeni. Jedna uči kako da postane odrasla žena. Druga uči kako da bude žena u novoj životnoj fazi – i majka detetu koje je sve manje dete.
Možda je upravo to najlepši način da se ovaj period razume. Ne kao sukob dve generacije u kojem jedna mora da pobedi, već kao trenutak u kojem obe menjaju uloge.
Hormoni će se vremenom promeniti. Vrata će verovatno još mnogo puta zalupiti. Ali odnos koji se u tom periodu izgradi može trajati mnogo duže od oba hormonska talasa.
Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Izražene ili dugotrajne fizičke i emocionalne tegobe tokom puberteta, perimenopauze ili menopauze treba proceniti sa odgovarajućim zdravstvenim stručnjakom. Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu ishranu, zdrav način života niti propisanu terapiju.
Izvori istraživanja: Allison B.N., Schultz J.B. „Parent-Adolescent Conflict in Early Adolescence“, Adolescence, 2004;39(153):101-119; Laursen B., Coy K.C., Collins W.A. „Reconsidering Changes in Parent-Child Conflict across Adolescence: A Meta-Analysis“, Child Development, 1998;69(3):817-832; „An Exploration of the Mother-Child Relationship Between Climacteric Mothers and Their Adolescent Daughters“, Journal of Nursing Research, 2010.
Autor: Gordana Zdjelar | Stručno pregledala: Natalija Nedeljković, Master biologije
