VRBA

(Salicii cortex)

Vrba je sastavni deo hebrejske, starogrčke, egipatske, kineske i mnogih drugih tradicija, a isto toliko koliko se koristi za obrede, koristi se i u tradicionalnoj medicini. Naši preci su bili svesni koliku moć isceljenja ima vrba, ali to nisu umeli da objasne. Tokom vekova, vrba je bila neizostavni sastojak apoteka, još od Hipokrata koji je preporučivao čak 400 godina pre naše ere, protiv groznice i upala, kao i Aula Kornelija Celza, Pedanija Dioskorida, Gaja Plinija i Galena iz Pergama. Tek 1829. čovečanstvo je došlo do saznanja šta je to u vrbi što je tako lekovito. Te godine je francuski apotekar Anri Leru izdvojio je iz vrbine kore supstancu koju je nazvao salicin. Ona je docnije poslužila nemačkom hemičaru Feliksu Hofmanu da 1897. sintetiše acetilsalicalnu kiselinu, što je označilo početak proizvodnje aspirina u čuvenoj farmaceutskoj kući Bajer.

Ekstrakt vrbove kore ima još jedno veoma bitno dejstvo: keratolitičko i keratoplastično. On ima sposobnost da pozitivno deluje na rast epidermalnog tkiva i podstiče zarastanje kože, ali i da razgrađuje orožali sloj kože i očisti je od ostataka nagomilanog i neželjenog tkiva. Zato se često koristi kod dermatitisa, seboreje i psorijaze, ali i kod virusnih bradavica.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

Druge naše biljke: